Slaba naplata potraživanja, siva ekonomija, porezi i druge dažbine ključni su problemi u poslovanju crnogorskih preduzeća, pokazalo je istraživanje Privredne komore PKCG. Glavni problem u poslovanju za 77 odsto preduzeća koja su učestvovala u istraživanju PKCG je naplata potraživanja, 67,8 odsto smatra da je to siva ekonomija, a 58 odsto porezi i druge dažbine. Pored toga, značajan uticaj na poslovanje imaju i administrativne barijere, pokazali su rezultati istraživanja, objavljeni u publikaciji Crnogorska privreda u ovoj godini, koju je uradila PKCG. Istraživanjem, sprovedenim u cilju sagledavanja aktuelnog poslovanja, identifikovanja barijera i davanja predloga za unapređenje poslovnog ambijenta, obuhvaćen je, kako se navodi, uzorak od 152 preduzeća iz svih djelatnosti i regija, različitih organizacionih oblika i veličina.
Slaba naplata potraživanja, siva ekonomija, porezi i druge dažbine ključni su problemi u poslovanju crnogorskih preduzeća, pokazalo je istraživanje Privredne komore PKCG, prenosi agencija Mina.
Glavni problem u poslovanju za 77 odsto preduzeća koja su učestvovala u istraživanju PKCG je naplata potraživanja, 67,8 odsto smatra da je to siva ekonomija, a 58 odsto porezi i druge dažbine.
- Pored toga, značajan uticaj na poslovanje imaju i administrativne barijere – pokazali su rezultati istraživanja, objavljeni u publikaciji Crnogorska privreda u ovoj godini, koju je uradila PKCG.
Istraživanjem, sprovedenim u cilju sagledavanja aktuelnog poslovanja, identifikovanja barijera i davanja predloga za unapređenje poslovnog ambijenta, obuhvaćen je, kako se navodi, uzorak od 152 preduzeća iz svih djelatnosti i regija, različitih organizacionih oblika i veličina.
Kada je u pitanju poslovanje, 75 odsto anketiranih preduzeća navelo je da je u prethodne tri godine ostvarilo pozitivan rezultat, dok je 58 odsto zabilježilo rast prometa. U prošloj godini je 31 odsto anketiranih zaposlilo do deset novih radnika.
Većina anketiranih preduzeća smatra da su kvalitet proizvoda i usluga i njihove cijene ključne prednosti biznisa, dok su glavni nedostaci reklama, odnosno zastupljenost u medijima i finansijska snaga.
- Da bi se poboljšala konkurentnost na domaćem i stranom tržištu neophodno je obezbijediti povoljnije kredite, promovisati proizvode i istraživati tržišta. Malibroj anketiranih smatra da bi im u tome pomogla edukacija i poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga - navodi se u istraživanju PKCG.
Rezultati ispitivanja pokazali su i da svega 25 odsto anketiranih posjeduje opremu starosti do pet godina, dok je kod većine ona stara između pet i deset godina. Sertifikate o kvalitetu ne posjeduje 36,2 odsto anketiranih, što je napredak u odnosu na prošlu godinu kada ih je bilo 41 odsto.
- Standard ISO 9001 posjeduje 37,5 odsto anketiranih preduzeća, HACCAP ima 18,4 odsto, ISO 14000 ima 9,2 odsto, a ISO 22000 posjeduje 4,6 odsto. Predstavnici 14,5 odsto preduzeća su naveli da posjeduju neki drugi standard – navodi se u publikaciji PKCG.
Većina anketiranih preduzeća, njih 43,3 odsto, saopštilo je da su ima za uvođenje sistema kvaliteta u poslovanje neophodne subvencije, 28 odsto tvrdi da je potrebna edukacija, a 24,7 odsto kreditiranje.
Aktivnosti 77,6 odsto anketiranih su u prethodne tri godine bile usmjerene na investiranje u nove pogone, 72,4 odsto bilo je fokusirano na nalaženje novog dobavljača, a 52,6 odsto na kreiranje novih proizvoda, odnosno usluga.
Kada su u pitanju planovi za budućnost, 86,8 odsto anketiranih preduzeća navelo je da će ulagati u edukaciju zaposlenih, 78,9 odsto planira investicije u nove mašine i opremu, 76,9 odsto namjerava da predstavi novi proizvod ili uslugu, a po 67,8 odsto da zaposli nove radnike i uvede sistem kvaliteta.
Aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije i podsticanju zapošljavanja podržava 88 odsto ispitanih preduzeća, dok je smanjenje poreza i drugih dažbina prihvatljivo za 87,5 odsto njih.
Privrednici smatraju da bi u narednom periodu trebalo unaprijediti oblast zaštite konkurencije, poboljšati sisteme prinudne naplate, voditi računa o tome ko su osnivači novih preduzeća, istrajati u aktivnostima koje bi trebalo da dovedu do suzbijanja sive ekonomije, ali i organizovati treninge i seminare, pogotovo u oblastima sertifikacije, geografskog porijekla i organske proizvodnje.
Oni smatraju i da bi kod Ministarstva finansija trebalo pokrenuti inicijativu za mogućnost kompenziranja obaveza prema državi preko dospjelih potraživanja koja preduzeća imaju kod nje.
- Treba razmotriti i mogućnost otvaranja Međunarodnog registra brodova Crne Gore u cilju povećanja flote pod crnogorskom zastavom i omogućavanja dolaska menadžmenta stranih pomorskih kompanija – zaključuje se u istraživanju PKCG.